Da li smo mi deo prirode?


Da li smo mi deo prirode koja nas okruzuje ili smo izvan nje?

Moje misljenje je da smo mi deo prirode koja nas okruzuje i kao takvi morali bi pratiti prirodne zakone. Ako smo i mi deo prirode koja nas okruzuje onda smo savrseni. Da bi bili savrseni kao priroda koja nas okruzuje moramo postovati prirodne zakone.

Velikom hrastu ili nekom drugom drvetu nije potreban nikakav napor da bi izrastao velik i bio neverovatno lep. On iz prirode crpi sve moguce sastojke za rast, zemlja, voda, vazduh i sunce mu daje sve sta mu je potrebno da bi bio neverovatno lep.

Cvecu koje sadimo da bi mu se divili i uzivali u njihovim mirisima, takodje nije potreban nikakv napor da bi bi izrasli i da bi im se divili. Cvece jednostavno raste postujuci prirodna pravila rasta.

Mi smatramo da smo izdvojeni od prirode, da smo deo neceg drugog pa onda ne postujemo prirodne zakone koji su hrastu omogucili da napaste preko 30 metara i cvetu da nas opije svojim bojama i mirisima.

I hrast i cvet postuju prirodni zakon rast pa rastu iznutra prema van, iz semena u zemlji prema gore. Za razliku od hrasta ili cveta, mi mislimo da nas rast gradimo izvanka prema unutra. Danas ogroman broj osoba smatra da ce biti sretni ako imaju materijalno bogastvo, da ce biti voljeni ako im neko drugi pruzi ljubav, da ce biti zdravi ako uzimaju nesto sta je izvan njih. Ova zabluda da cemo rasti izvanka prema unutra nas cini sretnima i tuznima, a mnogi veruju u ovakav nacin rasta i zauvek ostaju nesretni i tuzni, a za to krive sve oko sebe.

Mnogi se nece sloziti sa mnom u vezi ovog,a i oni koji se sloze nece postovati prirodni zakon rasta koji kaze da sve raste iznutra prema van. Kad se kupi cvece ono se zasadi u dobru zemlju i redovno zaliva, jer znamo da ce tako postati lepo i da cemo mu se diviti.

Kada mi trebamo zasaditi neko seme u vidu neke ideje ili cilja, mi to seme za razliku od cveca umesto u crnicu zasadimo u glinu. U nama su uverenja koja nisu plodna za rasta tih ideja ili ciljeva, a mi se i ne trudimo da to promenimo, ali ipak ocekujemo da to sta smo posejali raste. Uveranja da je novac los, da su bogati ljudi losi, da je novac uzrok sveg zla na svetu predstavljaju glinu u koju cemo zasaditi svoje seme.

Cak i kada to seme zasadimo u zemlju u kojoj bi mogo niknuti, mi to seme onda zalivamo najgorom vodom, onom budjavom i ustajalom. Nase misli su kao voda koja treba semenu da proklija. Negativnim mislima mi zaustavljamo rast tog semena, jer da bi seme uspelo proklijati mora biti podrzano pozitivnim mislima.

Gde god da ste sada, uvek se mozete okrenuti prirodi i uspeti.

Kategorije Uncategorized

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close